ZAA�TITA PA�ENICE

bolesti psenice

Ako se na vreme ne reaguje,A� pA?enica zaraA?ena fitopatogenim gljivama moA?e u velikoj meri da umanji prinos. U naA?im klimatskim uslovima postoje tri najznaA?ajnije bolesti koje napadaju pA?enicu: pepelnica (prouzrokovaA? Erysiphe graminis), lisna rA�a (prouzrokovaA?, Puccinia sp.) siva pegavost lista pA?eniceA�(prouzrokovaA? – Septoria tritici).UsledA� dejstava ovih patogena, dolazi do odumiranja delova ili celog lista strnih A?ita i ako se ne odreaguje adekvatno na vreme sa tretamnima fungicida to povlaA?i za sobom izvesno smanjenje prinosa. Bolesti lista i stabla pA?eniceA�redovno se javljau svake godine i mogu da naprave velike A?tete a sam intezitet njihove pojave zavisi od vremenskih uslova. Pri toplijem vremenu i obilnijim kiA?ama biA�e intezivnija pojava bolesti.

Siva pegavost pA?enice Benicar generic price

NajA?eA?A�i domaA�in ovog parazita je pA?enica, dok ostala strna A?ita (tritikale, jeA?am i ovas) napada reA�e. Zaraza poA?inje joA? tokom jeseni i zime gde dolazi do A?irenja spora sa proA?logodiA?njih strnjiA?ta. Spore se A?ire kiA?nim kapima i kontaktnom izmeA�u liA?A�a. Razvoj gljive na listu pA?enice se odvija na 15A�C do 20A�C stepeniA� dok se prvi simptomi A�na zaraA?enom liA?A�u javljaju petnaestak do trideset A�dana od trenutka ostvarenja zaraze. Simptomi se uoA?avaju u vidu okruglih braon pega sa crnom taA?kicom u sredini koje se A?ire, zahvataju ceo list koji odumire.A� Pri povoljnim uslovima, bolest moA?e da se proA?iri sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveA�i. A?esto se simptomi ove bolesti meA?aju sa oA?teA�enjima od vetra ili proleA�nih mrazeva. U naA?em region ova bolest predstavlja masovnu pojavu pogotovo na osetljivim sortama strnih A?ita.A� Gubici mogu da budu u velikoj meri izraA?eni naroA?ito ako se bolest proA?iri pre klasanja biljke.

siva pegavost psenice

Pepelnica

Pepelnica se A�redovno javlja svake godine u veA�em ili manjem intenzitetu. Simptomi su veoma karakteristiA?ni i ispoljavaju se u vidu sivo bele pepeljaste prevlake na listu i stablu. Prvi simptomi se javljaju na donjem a kasnije se A?ire na gornje listove a takodje i na plevice i osje klasa. Biljka izgleda kao da je posuta pepelelom, a pustule sa povrA?ine lista vremenom dobijaju sivkastu boju i u njima se formiraju crna sitna plodonosna tela a�� kleistotecije. Kleistotecije se jasno uoA?avaju u drugom delu vegetacije. Bolest je rasprostranjena u svim krajevima sveta gde se gaje strna A?ita. A�tete su najveA�e ako se bolest proA?iri na list zastaviA?ar i klas. A�NajuspeA?nija zaA?tita strnih A?ita od prouzrokovaA?a pepelnice se ostvaruje stvaranjem i gajenjem otpornih sorti.

A�

peplnica

RA�a

 

Razvija se gotovo iskljuA?ivo na liA?cI?u, a glavni domacI?in je pA?enica. Postoje tri prouzrokovaA?a rA�e na strnim A?itima:lisna rA�a, crna stabljiA?ina i A?uta prugasta. U naA?im klimatskim uslovima lisna rA�a je nazastupljenija. Za A?irenje parazita najzasluA?niji je vetar i kiA?a. Toplo i kiA?ovito proleA�e je pogodno za razvoj spora i ostvarivanje infekcije a pri intezivnijim zarazama gubiciA� mogu da budu veliki zbog suA?enja biljaka i slabog nalivanja zrna.

Simptomi su veoma karakteristiA?ni i uoA?avaju se u vidu rA�astih pega. Infekcija se najA?eA?A�e ostvaruje na temperaturama od 9-12A�C. Patogen se ne razvija na temperaturama iznad 25A�C i ispod 2A�C.A� Uredospore liA?e na soA?ivo i rA�ave je boje, rasute po licu i naliA?ju lista.

Parazit prezimljava tokom blaA?ih zima i rano u proleA�e dolazi do primarnih zaraza a simptomi se javljaju sedam do deset dana nakon ostvarene infekcije. A�Kod borbe protiv ovog patogena najbitnije je saA?uvati list zastaviA?ar A�i dva lista ispod njega koji su nosioci prinosa.

lisna rdja

 

Za pravovremeno suzbijanje bolesti na pA?enici vaA?no je pratiti klimatske uslove i A�razvojni stadijumA� useva.

Tretiranje protiv ovih bolesti treba izvesti dok je pA?enica u bokorenju ili eventualno u prvom i drugom kolencu,A�zato A?to tada fungicidiA�mogu da dopru u donje spratove pA?enice i tamo svojom aktivnoA?A�u odloA?e primarne infekcije od ovih bolesti.A� Takodje poA?eljno je gajiti otporne sorte, uniA?tavati samonikle biljke u jesen pre nicanja novog useva, poA?tovati vreme setve i koristiti fungicide.

 

Od fungicida za tretiranje strnih A?ita protiv bolesti preporuka je:

Falcon EC 40 (a.m.tebukonazol+triadimenol+spiroksamin) 0,6 l/ha, Acanto plus (a.m. pikoksistrobin + ciprokonazol) 0,6 l/ha,A�Orius (a.m.tebukonazol) 0,5l/ha, Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,5-0,75 l/ha, Duett ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanatmetil) 0,6 l/ha, Prosaro250EC (a.m.tebukonazol+propikonazol) 0,75-1 l/ha, Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha.

You may also like...

1 Response

  1. Jovan says:

    Odlicno, jako korisni saveti za sve ratare.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *