OZIMA PA�ENICA-SETVA

 

seme strnih yita

Od oktobra pa do poA?etka novembra, A�A?im vremenski uslovi dozvole treba obaviti setvu ozime pA?enice koja ima veA�e zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture. Da bi dala dobre prinose, ozima pA?enica treba do ulaska u zimu da razvijeA� solidan korenov sistem i vegetativnu masu da bi mogla da prezimi. Zbog pojave A?tetoA?ina i bolesti pA?enicu na isto zemljiA?te treba vraA�ati nakon tri godine. LoA?i predusevi suA�sirak, muhar, kasni kukuruz i kasne sorte A?eA�erne repe. Najbolji predusevi za proizvodnju strnih A?ita su graA?ak, pasulj, krompir, raniji hibridi kukuruza, tjA� najbolji A�su oni koji ranije napuA?taju njive i oslobadaju povrA?ine za obradu i pripremu. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. Kada nije moguA�e izbeA�i kasni predusev, poA?eljno je sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu.

Osnovna obrada za pA?enicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednaA?eno nikao. PA?enica se moze sejati u zbijene redove (6-8 cm razmak izmedju redova), uskoredno (razmak 10-12 cm), unakrsno (18-20 cm red od reda), u pantljike A�itd. U zbijene redove moze se sejati samo pri idealnoj predsetvenoj pripremi zemljista. Stoga se kao najbolji i za sada preporuA?iv naA?in setve u A?irokoj proizvodnji smatra setva u vrste A�sa razmakom 10-12 cm red od reda.

NaA?in i dubina osnovne obrade zavise od preduseva, koliA?ini A?etvenih ostataka i vlaA?nosti zemljiA?ta. Priprema zemljiA?ta mora da bude kvalitetna.

VeA�e grudve zemljiA?ta nisu poA?eljne u setvenom sloju. Ponekad se desi da se taj rok teA?ko moA?e ispoA?tovati iz viA?e razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK dubriva nisu obezbeA�ena ili jednostavno nemarnost i nestruA?nost poljoprivrednih proizvodaA?a, ali ako je ipak neki proizvodaA? zakasnio moze to da uradi i u prvoj polovini novembra. Setva polovinom novembra A�verovatno A�e imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suviA?e oA?tra i duga kasnija setva neA�e imati znatne negativne posledice.

U kasnijem roku setve A�treba birati parcele na juA?nim i istoA?nim ekspozicijama, nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim. U ovom sluA?aju potrebno je A�sejati sorte koje su otpornije na mrazeve. Takode, treba voditi raA?una da temperature vazduha ne budu niA?e od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 a�� 2 stepena celzijusa.

Ako nam vremenski uslovi nagoveste da smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje saA?ekati kiA?u pa tek onda obaviti setvu. Najbolje je setvu obaviti u optimalnom roku, jer kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u veA�ini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije. KaA?njenje u setvi iz bilo kog razloga povlaA?i za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Ozima A?ita ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita pa se zakaA?njenje u setvi negativno odrazi na prinos.

Setvom u optimalnom roku reguliA?emo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u odredenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja.

Kvalitet setve zavisi od: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Kada su uslovi suvlji treba sejati na neA?to vecu dubinu a�� oko 5-5,5 cm. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje drljanja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele. Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve,bez mineralnih dubriva nema visokih i stabilnih prinosa strnih A?ita.

A?ubrenje sa A�fosforom, kalijumom, kalcijumom i magnezijumom A�nije odreA�eno zahtevima kulturnih biljaka. Preporuke za A�ubrenje dobijaju se na osnovu sadrA?aja ovihA�elemenata u zemljiA?tu, iznoA?enja prinosom i A�ubrenja organskim i mineralnim A�ubrivima.
Pri utvrA�ivanju optimalnih koliA?ina azota za pA?enicu potrebno je uzeti u obzir: tip zemljiA?ta, uslove zime u prethodnoj godini, predusev i njegovo A�ubrenje, otpornost pA?enice na poleganje, sadrA?aj humusa, nivo podzemne vode.

NajceA?ce se u zemljiA?te unose kompleksna NPK A�ubriva razlicitih formulacija. Fosfor i kalijum se unose iskljucivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost ne znatna, dok se jedna polovina azota, kao nosioca prinosa, unosi pod osnovnu obradu, a druga polovina se koristi za prihranjivanje. Za prihranjivanje se najceA?ce koriste samo azotna dubriva KAN i UREA. Prvo prihranjivanje se izvodi krajem zime (krajem februara do polovine marta), a drugo u fazi pred vlatanje ili u ranom vlatanju. Prihranjivanje se vrA?i radi ishrane biljaka, a ne radi A�ubrenja zemljiA?ta.

Od mineralnih A�ubriva preporuke su:

MAP 12:52

A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�A�Kompleksno mineralno A�ubrivo namenjeno biljnim usevima sa pojaA?anim potrebama za fosforom ili na zemljiA?tima sa niA?im sadrA?ajem fosfora. Kroz A�ubrivo se delimiA?no unosi i azot, ali do pune koliA?ine potrebe biljaka korigovati sa jediniA?nim azotnim A�ubrivima.

Vreme i naA?in primene:A�u osnovnoj ili predsetvenoj obradi zemljiA?ta, ravnomerno po punoj povrA?ini ili u redove (trake), sa ili bez plitke inkorporacije u zemljiA?te.

KoliA?ina primene za pA?enicu:A�100 kg/ha.

Purchase styplon side NPK 15:15:15A�A�A�A�A�A�

Vreme primene:A�U zavisnosti od plodnosti zemljiA?ta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno iliA� osnovno A�ubrenje svih biljnih vrsta.

KoliA?ina primeneA�za pA?enicu:A�od 300 kg/ha, odnosno 3 kg/100m2A�preko zemljiA?ta.

NPK 16:16:16

Vreme primene: U zavisnosti od plodnosti zemljiA?ta i biljne vrste primenjuje se predsetveno, startno iliA� osnovno A�ubrenje svih biljnih vrsta.

KoliA?ina primeneA�za pA?enicu:A�od 300 kg/ha, odnosno 3 kg/100m2A�preko zemljiA?ta.

NPK 8:16:24

Biljne vrste i tip zemljiA?ta:A�Za ishranu razliA?itih biljnih vrsta, posebno kalijumovih biljaka: krompir, povrA�e,A?eA�erna repa, voA�e i vinova loza i na razliA?itim tipovima zemljiA?ta.

KoliA?ina primene za pA?enicu je okoA�200 kg/ha, preko zemljiA?ta.

Vreme primene: UA�osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljiA?ta.

You may also like...

1 Response

  1. Predrag says:

    Odličan i detaljan tekst o setvi ozime pšenice, a pre svega koristan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *